Predijabetes ne mora da preraste u dijabetes: Endokrinolog otkriva koje navike mogu da promene tok bolesti
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Predijabetes često prolazi neprimećeno, ali povećava rizik od dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti – zato je rano otkrivanje veoma važno.
- Rizik povećavaju stomačna gojaznost, nepravilna ishrana i manjak kretanja, dok mediteranski režim i svakodnevna šetnja od najmanje 30 minuta mogu da poprave kontrolu šećera.
Preddijabetes često prolazi bez jasnih simptoma, a može da prethodi razvoju dijabetesa tipa 2. Pravovremeno otkrivanje i promena životnih navika mogu značajno da smanje rizik od nastanka bolesti.
Preddijabetes je metabolički poremećaj koji karakterišu povišene vrednosti šećera u krvi, ali ne toliko visoke da bi se postavila dijagnoza dijabetesa tipa 2. Problem je u tome što najčešće ne izaziva prepoznatljive simptome, pa mnogi ljudi ne znaju da imaju ovaj poremećaj. Zbog toga se često otkriva tek prilikom rutinskih laboratorijskih analiza ili ispitivanja zbog drugih zdravstvenih tegoba.
Višak kilograma i masnoća na stomaku povećavaju rizik
Gojaznost, posebno nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka, nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost spadaju među značajne faktore rizika. Iako preddijabetes ne mora nužno da preraste u dijabetes tipa 2, bez odgovarajućih promena životnih navika rizik od razvoja bolesti je povećan.
– Preddijabetes predstavlja prelazno stanje između normalne glukozne tolerancije i dijabetesa tipa 2. Stanja preddijabetesa udružena su sa metaboličkim sindromom i predstavljaju veliki rizik za razvoj dijabetesa tipa 2, ateroskleroze, kardiovaskularnih bolesti i karcinoma. Zato je veoma važno da se otkrije na vreme – kaže prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, internista endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i metaboličke poremećaje KCS i dodaje da predijabetes predstavljaju dva poremećaja:
* Povišena glikemija na tašte ( šećer u nultom minutu od 6.1 do 7.0 mmol/l, a nakon dva sata manji od 7.8
mmol/l)
* Intolerancija na glukozu (šećer u nultom minutu od 6.l do 7,0 mmol/l a nakon dva sata izmedju 7.8 ill.l
mmol/l).
- Nepravilna ishrana, manjak fizičke aktivnosti i sve zamke savremenog načina života uzrok su metaboličkog sindroma koji podrazumeva stomačnu gojaznost. To sve izaziva lančanu reakciju koja vodi u nastanak preddijabetesa, dijabetesa, oboljenja krvnih sudova, bolesti jetre…Brojna ispitivanja pokazuju da osobe sa stomačnom gojaznošću češće obolevaju od šećerne bolesti i infarkta miokarda – ističe dr Dimitrijević Srećković.
Svetski dan dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan Frederika Bantinga, jednog od naučnika koji su 1922. godine otkrili insulin.
Obeležavanje su 1991. godine pokrenule Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a 2006. godine ovaj datum zvanično je proglašen i danom Ujedinjenih nacija.
Cilj je podizanje svesti o dijabetesu, značaju prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja, kao i unapređenje kvaliteta života osoba koje žive sa ovom bolešću.
Mediteranska ishrana i fizička aktivnost čuvaju metabolizam
Dobra vest je da se na rizik može uticati promenom životnih navika.
To potvrđuje i iskustvo endokrinološke prakse dr Vesne Dimitrijević Srećković, prema
kome već šestomesečna, individualno podešena mediteranska dijeta, ima statistički značajan efekt na indeks telesne mase, odnos obima struka i kukova, insulinsku rezistenciju odnosno insulinsku senzitivnost, na lipide i lipidnu peroksidazu, odnos LDL i HDL holesterola, krvni pritisak, nivo homocisteina, agregaciju trombocita i prevenciju ateroskleroze.
- Mediteranski način ishrane, redovna fizička aktivnost i svakodnevna šetnja ili brzi hod u trajanju od najmanje 30 minuta mogu povoljno da utiču na metabolizam, telesnu težinu i regulaciju šećera u krvi. Ono što karakteriše ovu ishranu jeste obilje voća, povrća i žitarica bogatih dijetnim vlaknima i antioksidansima, plave ribe iz dubokih mora (skuša, tunjevina, losos), bogate omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama, kao i maslinovog ulja, maslina i orašastih plodova, posebno oraha, koji sadrže mononezasićene masne kiseline.
Doktorka Dimitrijević savetuje unos pola kilograma voća i povrća dnevno, kroz salate i supe bogate povrćem.
- Prednost dajte integralnom, ražanom i crnom hlebu, kao i drugim izvorima složenih ugljenih hidrata: žitaricama celog zrna (kuvana pšenica i kukuruz), mahunarkama (pasulj i sočivo), špagetama, ovsenim i ječmenim pahuljicama, integralnom pirinču i krompiru.
Prednost, ističe doktorka, uvek dajte ekstra devičanskom maslinovom ulju za kuvanje i pečenje, a njime zamenite i maslac, margarin i druge masnoće u ishrani.
- Birajte posnije sireve, jogurt i kiselo mleko sa manje od 1,6 odsto mlečne masti. U jelovnik uključite ribu, piletinu i ćuretinu, dok unos crvenog mesa ograničite na jednom nedeljno. Hranu pripremajte kuvanjem, dinstanjem u vodi uz dodatak maslinovog ulja na kraju pripreme ili pečenjem u rerni, a povremeno možete koristiti i električni roštilj. Umesto zaslađenih sokova i gaziranih napitaka, birajte vodu i limunadu, a umesto slanih, prženih grickalica pojedite šaku badema, lešnika ili oraha – savetuje doktorka.